Kada se neki video ili audio fajl smesti na neki medij kao što su CD ili DVD, u toku reprodukcije (čitanja podataka sa tog medija) vrši se prenos određenih podataka. Količina podataka koja se prenese u toku jedne sekunde naziva se bitrate. Logično je da veća količina prenetih podataka doprinosi boljem kvalitetu slike ili zvuke. Originalni filmovi mogu imati bitrate od nekoliko stotina megabita u sekundi i njihov video i audio kvalitet je odličan. Problem nastaje kada takvu količinu podataka treba smestiti na neki standardni medij. Jedan sat video zapisa u takvom kvalitetu snimljen bez kompresije zauzeo bi otprilike prostor dvadesetak praznih DVD-ova. Dakle, trebalo bi se okrenuti HD-DVD ili Blu-ray medijima, ali oni još uvek nisu zastupljeni i definitivno ne predstavljaju jeftino rešenje za čuvanje podataka.

Zbog toga su odavno razvijeni sistemi za kompresiju audio i video podataka. Ideja je bila da se smanji količina prenetih podataka bez vidljivih smanjenja kvaliteta slike ili zvuka. Tu dolazimo do MPEG-2 standarda koji je predstavljao prvi veliki korak u minimizovanju audio i video fajlova. Kodeci zasnovani na ovom standardu koriste matematičke procedure za filtriranje podatka koji sadrže informacije nevidljive za ljudske oči, ili nečujne za ljudske uši. Na taj način su dobijene velike uštede u veličini fajlova uz očuvanje gotovo identičnog kvaliteta kao original. Ako bismo izvršili analogiju sa pomenutim primerom, dobili bismo da jedan sat filma u MPEG2 formatu može da stane na jedan standardan prazan DVD.

Sledeći korak je bio razvoj MPEG-4 standarda. On je doveo da se sa minimalnim gubitkom kvaliteta film koji je bio na DVD-u lako može smestiti na jedan CD. A sve se svelo na to da se i dalje zadrži visok stepen kvaliteta uz smanjenje podataka koji se prosleđuju plejeru u toku reprodukcije (smanjenje bitrate-a). Izazov je bio velik. Trebalo je napraviti kodek koji daje što je moguće viši kvalitet zvuka i slike sa što je moguće manjim bitrate-om. Ali to nije sve. Jedna od veoma bitnih stvari je i koliko brzo se vrše kalkulacije tokom konverzije fajlova. Što je taj proces brži, kodek je bolji.

U međuvremenu nastao je veliki broj različitih kodeka zasnovanih na MPEG-4 standardu koje je postavio Motion Pictures Expert Group. Iako su svi oni postavljeni na istim osnovama, među njima postoje značajne razlike u pogledu kvaliteta reprodukcije i brzine kalkulacije, kao i u dostupnosti nekih dodatnih funkcionalnosti (prikaz titlova, poglavlja itd.). Za Nero Digital možemo reći da predstavlja neku vrstu nadgradnje DivX, odnosno XviD standarda. Vertikalno je kompatibilan sa njima, dok obrnuta situacija ne važi. Nero Digital predstavlja kompletno rešenje za audio i video kompresiju pošto sve potrebne kodeke već sadrži u sebi, što kod klasičnog DivX formata nije slučaj.

Takođe, poznato je da DivX kompresija dovodi do degradacije slike tako da je ona uočljivo lošijeg kvaliteta u odnosu na DVD kvalitet. Nešto je bolja situacija ako se kompresija vrši na dva CD-a, mada se i tada na ekranu mogu videti karakteristični “kvadratići”, odnosno artefakti nastali zbog nesavršenosti algoritma kompresije. Sa druge strane, Nero Digital donosi mnogo kvalitetnije vizuelno rešenje (sa minimalnim gubicima u kvalitetu u odnosu na original), koji zauzima otprilike samo petinu veličine originalnog fajla. Iako se i kod Nero Digital-a pojavljuju artefakti, oni su mnogo manje izraženi i obuhvataju mnogo manju površinu u odnosu na klasičnu DivX kompresiju. Takođe, i prikaz boja u Nero Digital formatu je uočljivo kvaliteniji nego kod DivX-a.

  

Tehnikalije

Znači možemo reći da je Nero Digital softverski proizvod koji koristi MPEG-4 tehnologiju za kompresiju. On je u potpunosti zasnovan na industrijskim standardima MPEG-4 ISO 14496-2/-3/-10, čime je dobijena fleksibilnost da se reprodukuju ostali MPEG-4 zasnovani sadržaji, uz ponudu nekih naprednih funkcija. Iako u prefiksu svog imena ima naziv “Nero”, Nero Digital je proizvod dve kompanije. Za jednu od njih ste sigurno već čuli - nemački Ahead AG (proizvođač čuvenog Nero Burning Rom paketa). Druga kompanija nosi naziv Ateme i dolazi iz Francuske. Nastala je 1991. godine i već duži niz godina je član MPEG Industry Foruma.

Nero Digital video i audio kodek je jedna celina nastala iz dva dela. Dok je Ateme koji se već odavno dokazao kao ekspert za tehnologiju video kompresije bio zadužen za video kodek, Ahead je svoj deo posla zasnivao na implementaciji HE (High Efficiency) AAC audio kodeka u okviru Nero Digital formata. Ovaj audio kodek nudi izuzetno visok kvalitet zvuka uz mali bitrate. Generalno, Nero Digital se sastoji iz kodeka koji su u skladu sa MPEG-4 ISO/IEC standardom (osim u delu koji se odnosi na rad sa poglavljima i subtitlovima, mada postoji velika šansa da će i to uskoro biti prihvaćeno kao deo MPEG-4 standarda). Za razliku od ostalih kodeka zasnovanih na MPEG-4 standardu koji koriste AVI ili ASF “kontejnere” za smeštaj sadržaja, Nero Digital koristi standardni MPEG-4 kontejnerski format fajla (MP4). U sebi on sadrži dva MPEG-4 algoritma za kompresiju video zapisa i dve forme MPEG-4 (AAC) audio formata. Sva četiri algoritma (kao i formati fajlova u kojima su sačuvani) su delovi MPEG-4 ISO/IEC standarda. To su sledeći algoritmi: ASP (jedan od oko 20 profila definisanih u MPEG-4 Part 2 standardu), AVC (poznat i kao MPEG-4 Part 10 ili H.264 standard), HE AAC (poznatiji kao aacPlus, definisan u MPEG-4 Part 3 standardu) i LC AAC (još jedan kodek definisan u MPEG-4 Part 3 standardu).

Karakteristike

Glavna karakteristika ovog formata je odličan stepen kompresije. Prosečna veličina fajlova kompresovanih u ovom formatu sa 5.1 zvukom je i do 100 MB manja u odnosu na DivX kompresiju (sa stereo zvukom) i sličnim podešavanjima parametara. Uz to je i kvalitet slike bolji. Tome svakako doprinosi i MPEG-4 Advanced Simple Profile video kodiranje u jednom ili dva prolaza sa varijabilnim bitrate-om (VBR), a treba pomenuti da je dozvoljen i konstantan bitrate (CBR) namenjen za streaming. Psycho-visual distortion control model predstavlja sofisticiran algoritam koji za svaki frejm preračunava koji su delovi slike značajni za gledaoca i prilikom kompresije se usredsređuje na te delove. Ovim se dobijaju maksimalno kvalitetni rezultati prilikom korišćenja varijabilnog bitrate-a. Podržan je već pomenuti HE AAC profil koji nudi najviši mogući kvalitet zvuka na 64, 48 pa čak i na bitrateu od 32 KB/s. Kvalitet stereo audio CD-ova je dostignut na 48 KB/s, ili da prevedemo, na jedan CD u ovom formatu može da stane oko 33 časa muzike u visokom kvalitetu. Uz dodatak Psychoacoustic audio modela, ostvaruje se fantastičan audio doživljaj.

Podrška za titlove je takođe implementirana u ovaj kodek. Više nema potrebe da se traže prevodi za film koji ste upravo nabavili, pošto se u okviru video fajla nalazi obezbeđen prostor za dva različita titla. Slična situacija je i sa poglavljima. Nero Digital je po svojoj strukturi mnogo bliži DVD-u nego DivX formatu, jer se kao i kod DVD-a može vršiti podela na poglavlja. Ako se vrši kompresija filma sa DVD-a informacije o poglavljima će se automatski preuzeti i priključiti rezultujućem fajlu. Isto se može reći i za zvuk, pošto se uz jedan video fajl mogu uključiti do dva audio fajla.

Upotreba

Kompanija Ahead, proizvođač Nero-a u okviru svog paketa nudi alat Recode koji služi za kodiranje videa u Nero Digital format. U početku je ovaj format je bio podržan samo na računarima putem softverskih plejera. Međutim, to polako počinje da se menja, pa su i proizvođači samostalnih DVD/DivX plejera, počeli da ugrađuju podršku za Nero Digital u svoje uređaje. Prvi ugovor je sa Ahead-om i Ateme-om sklopio je ESS Technology, jedan od najpoznatijih proizvođača DivX čipova, a njegovim stopama je krenuo i MediaTek (MTK). U praksi još uvek ima dosta DVD plejera koji ne mogu da prepoznaju Nero Digital format, ali verujemo da će kako vreme prolazi, sve veći broj modela biti sposoban da ga reprodukuje.

Tabelu sa razlikama između Nero Digital i DivX formata možete pogledati ovde.

Ostali testovi u kategoriji DVD player info

• DTS zvuk
• DivX 6.x format
• XviD format sa QPEL setovanjima
• Super Audio CD
• Licenciranje CD i DVD medija
• Analiza tržišta DVD plejera

Popularity: 45% [?]

This entry was posted on Saturday, January 12th, 2008 at 4:57 pm and is filed under DVD player info. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.