Kada se 1999. godine prvi put pojavio DivX kodek, on je bio vezivan za piratovanje MPEG4 formata. Autor tog prvog kodeka bio je Jerome Rota, koji je početkom 2000. godine sa svojim kolegama formirao “Project Mayo”. Već krajem godine, “Project Mayo” je promenio ime u DivXNetworks. U januru 2001. godine, zbog mogućih problema vezanih za legalnost projekta, Rota je sa svojim timom napravio novu “čistu” verziju DivX formata, ali ona je još uvek bila MPEG4-like, po pitanju video kompresije. Za audio kompresiju je iskorišćen MP3 format. Tada je odlučeno i da se osnovna verzija DivX formata ponudi besplatno. Cilj je bio da DivX format postane za video ono što je MP3 već bio za audio. Vreme je pokazalo da je ta akcija bila više nego uspešna. Za ostvarenje profita je iskorišćena profesionalna verzija sa boljim performansama koja je prodavana, kako pojedincima tako i kompanijama. Drugi vid zarade DivXNetworska je licnciranje tehnologije drugim kompanijama. Naravno, da bi sve to uspelo, bilo je potrebno konstantno razvijanje ovog formata.

Da je to bio ispravan put za razvoj DivXNetworksa govori i činjenica da danas DivX format koristi više od 160 miliona korisnika i da se računa da je u opticaju negde oko dve milijarde DivX fajlova. Takođe je impresivan i podatak da je samo u toku 2006. godine prodato više od 60 miliona DivX Certified uređaja (DVD/DivX plejeri i rikorderi i portabl video plejeri), a ukupan broj prodatih uređaja sa ovom oznakom je veći od sto pedeset miliona.

Danas je DivX globalni fenomen, koji je ušao u sve pore našeg života. Pored samostalnih uređaja sa podrškom za DivX format koji su trenutno u velikoj ekspanziji, ogroman je broj softverskih rešenja koji barataju sa ovim formatom. Najveći broj programa za video obradu sadrži mogućnost snimanja u ovom formatu, a prednosti DivX-a su uočili i distributeri “pay per view” programa koji sada svoje usluge mogu da nude i preko Interneta. Tako je nastao “Video-on-Demand” servis koji trenutno hostuje više od trideset hiljada video naslova u zaštićenom DivX DRM (Digital Right Management) formatu. Trenutno je 85 nezavisnih filmskih studija potpisalo ugovore sa DivXNetworksom za emitovanje njihovih filmova preko VOD servisa, a u toku su pregovori i sa nekoliko velikih i poznatih studija.

Drugi cilj na koji se trenudno DivXNetworks skoncentrisao je pridobijanje podrške od dva najveća svetska servisa za (legalan) download filmova, MovieLink i CinemaNow. Ovi servisi trenutno koriste WMV i Real Video formate u kojima distribuiraju svoje filmove, a DivXNetworks naravno želi da u ponudu uvrste i DivX verzije filmova.

I dok se o prethodnim verzijama DivX formata (3.x, 4.x i 5.x) mnogo zna, šesta verzija DivX-a donela je potpuno novo poimanje kompresovanog video i audio zapisa. Za korisnike najveći dobitak je svakako drastično povećanje interaktivnosti i mogućnosti upravljanja kompresovanim zapisom. U najkraćim crtama možemo reći da DivX 6 format omogućava upravljanje video zapisom gotovo na identičan način kao kod DVD formata. Kao prvo, na raspolaganju je mogućnost kontrole filma navigacijom kroz menije. Dozvoljeno je biranje scena, što znači da se lako možete pozicionirati na određene delove video zapisa. Umesto da korišćenjem “fast forward” funkcije “trčite” kroz film tražeći mesto gde ste prekinuli reprodukciju, sada možete da direktno skočite na odabranu scenu.

Podrška za audio je značajno unapređena, rekli bismo da je čak bolje osmišljena nego na DVD filmovima. U okviru video fajla se može snimiti više audio zapisa, a prostim odabirom iz menija bira se koji audio zapis će biti aktivan. Pored različitih jezika, na ovaj način možete snimiti i zvuk pripremljen za različite zvučne sisteme (recimo stereo i 5.1 varijanta). Rad sa subtitlovima je takođe značajno unapređen. DivX 6 format koristi XSUB sistem za subtitlove koji dozvoljava upisivanje više fajlova sa prevodima unutar jednog video fajla. Drugim rečima, ideja je bila da se popularni SRT i SUB formati izbace iz upotrebe. Ipak, taj cilji, kao što se može videti nije ni blizu dostignut, jer SRT i SUB formati i dalje odolevaju. Svi titlovi se kod DivX 6.x formata snimaju unutar video fajla, a kroz softver (ili preko “Subtitle” tastera na plejeru) se bira koji od titlova će biti aktivan i prikazan na ekranu. Treba pomenuti i XTAG sistem koji služi za čuvanje deskriptivnih informacija u video fajlu kao što su naslov, autor, specifikacije video zapisa i drugi interesantni podaci. DivX 6 format se i po ekstenziji razlikuje od svojih prethodnika. Umesto uobičajene AVI ekstenzije, koristi se ekstenzija DIVX. Na ovaj način će korisnici su odmah upućeni u to da je u pitanju DivX 6 format i da taj video zapis neće biti u potpunosti čitljiv bez novog kodeka i odgovarajućeg softvera.
Svi poznati proizvođači koji u svojoj ponudi imaju DivX Certified uređaje, uglavnom su u potpunosti podržali DivX 6 format, mada još uvek mogu da se pronađu plejeri kod kojih ne mogu da se promene titlovi ili audio zapisi koji se nalaze unutar video fajla.

DivXNetworks je u toku 2004 godine lansirao i DivX high definition (DivX HD) video format. Ta podrška je preneta i u DivX 6 verziju koja je u stanju da enkoduje video širine 720 piksela na 4 Mbps, čime se dobija pet puta manji video zapis u odnosu na originalni MPEG-2 HD video. U praksi to znači da HD-DVD film kompresovan na ovaj način, sve sa 5.1 zvukom i više audio zapisa može komotno da stane na jedan standardan dual-layer DVD medij, umesto da se snima na HD-DVD ili Blu Ray medije.

Kompanija KeyLabs je vršila upoređivanja vizuelnog kvaliteta, kompresije i brzine DivX 6 formata u odnosu na Windows Media Player format. Po njihovim testovima, tokom testiranja većeg broja fajlova, video zapisi kompresovani u DivX 6 format su u proseku bili za 21% manji u odnosu na WMV format (sa istim setovanjima). U slučaju već pominjanog HD formata video zapisa prednost je takođe bila na strani DivX HD-a, mada u nešto manjem procentu (17%). Brzina kompresije je jedan od najbitnijih faktora, naročito za korisnike koji često vrše kompresiju video materijala. Po testovima koje je izvršio KeyLabs, kompresija u novi DivX format je tekla čak 58% brže nego kompresija u WMV. To bi u praksi značilo da se i na sporijem (čitaj jeftinijem) hardveru, može izvršiti efikasna i brza kompresija u DivX 6 format.

Ostali testovi u kategoriji DVD player info

• Nero Digital
• DTS zvuk
• XviD format sa QPEL setovanjima
• Super Audio CD
• Licenciranje CD i DVD medija
• Analiza tržišta DVD plejera

Popularity: 31% [?]

This entry was posted on Thursday, July 5th, 2007 at 5:20 pm and is filed under DVD player info. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.