Testovi DVD i DivX plejera

Ako redovno pratite sadržaj na našem sajtu, sigurno ste prilikom opisa samostalnih DVD plejera nailazili na opasku da mnogi od njih ne čitaju XviD (QPEL) filmove. Autor ovih redova je u više navrata bio upitan zašto neki novi filmovi ne rade na samostalnim DVD plejerima, dok se na računaru normalno reprodukuju. Razlog za to je obično što su ti filmovi enkodovani u XviD formatu sa uključenom QPEL opcijom. Glavni problem je što je sve veći broj novih filmova kompresovan upravo sa takvim setovanjima. Sa jedne strane treba razumeti korisnike koji su kompresovali filmove na taj način jer QPEL uglavnom obezbeđuje bolji kvalitet snimka, ali očigledno je da su to korisnici koji u svom posedu imaju samostalne DVD plejere koji su sposobni da reprodukuju flmove u tom formatu, ili (što je verovatnije) za gledanje filmova koriste računar. U nastavku teksta ćemo pokušati da malo razjasnimo celu ovu situaciju. To vam neće pomoći da na svom DVD plejeru pogledate XviD filmove koje do sada niste mogli, ali ćete bar shvatiti zašto se to dešava.

HPEL vs QPEL

Pre nego što krenemo sa detaljima o QPEL-u, osvrnućemo se u par redova na XviD format. XviD je MPEG-4 video kodek. On enkoduje video fajl u MPEG-4 stream podataka koji može da bude sačuvan u nekom od kontejnerskih tipova fajlova kao što su AVI, OGM ili MP4. XviD je open source kodek i nalazi se pod GNU General Public licencom. U osnovi to znači da svako može da uzme izvorni kod i menja ga po svojoj volji, sve dok se krajnji proizvod distribuira pod istom licencom. Verovatno je to i potpomoglo nastanak QPEL opcije u ovom kodeku.

QPEL (Quarter-PixEL) je opcija koja služi za povećanje preciznosti prilikom enkodovanja pokreta. U normalnim uslovima XviD koristi Half-Pixel preciznost prilikom izračunavanja pokreta. Prevedeno na svima razumljiv jezik, to znači da je ovaj kodek u stanju da vidi pokrete koji su veličine polovine jednog piksela. Pokušaćemo to da ilustrujemo putem jednog piksela koji ćemo da zamislimo na ekranu. Ako je njegova početna pozicija u koordinatnom sistemu ekrana recimo (100, 100) i ta pozicija se promeni na (101, 100) u naredna dva frejma, jasno je da će se u jednom frejmu ta pozicija promeniti samo za pola piksela (100.5, 100). Komanda koju dobije video dekoder će glasiti otprilike ovako: “U ovom frejmu me pomeri pola piksela udesno” i ta komanda će se ponoviti u dva uzastopna frejma. Dekoder će tu komandu razumeti i pravilno izvršiti.

Uključivanjem Quarter-Pixel opcije, efektivno se duplira preciznost. Primenićemo to na isti primer. Znači početna koordinata frejma je (100, 100), ali promena na koordinatu (101, 100) umesto za dva frejma treba da se izvrši za četiri frejma. Kod Half-Pixel preciznosti to bi se izvršilo na sledeći način: u prvom i trećem frejmu ne bi bilo pomeranja tačke koju pratimo, dok bi se u drugom i četvrtom frejmu pomeranje izvršilo za po pola piksela udesno. Kod Quarter-Pixel preciznosti u svakom frejmu bi došlo do pomeranja za 0.25 piksela udesno. Jasno je da je ovaj drug način rada precizniji.

U ovakvom slučaju Half-Pixel enkodiranje je “skokovito”. Zbog toga kodek mora da vrši kompenzaciju i ujednačavanje pokreta dodavanjem novih bitova u informacije koje su vezane za teksturu u okolini tačke koju pratimo. Dodatni bitovi postoje i kod Quarter-Pixel enkodiranja, ali oni su vezani za povećanu preciznost pomeranja piksela (moraju da se čuvaju informacije o dve decimale umesto jedne). S obzirom da je i u jednom i u drugom slučaju iskorišćena ista količina bitova možda se može postaviti pitanje u čemu je caka? Jednostavno, u prvom slučaju dodatni bitovi se koriste za evaluaciju vrednosti, a u drugom slučaju za striktno izračunate vrednosti. Sad već postaje vidljivo je da je ovaj drugi slučaj (Quarter-Pixel) precizniji i da su dodatni bitovi iskorišćeni na bolji način. Naravno, primer koji smo predstavili je samo uprošćena varijanta onoga što se zaista zbiva prilikom enkodiranja, ali je dovoljan da ilustruje kako taj proces radi.

Problemi

Po onome što je do sada napisano deluje logično da se QPEL opcija uvek drži uključenom, jer naizgled uvek daje bolju sliku. Ali to ne mora da bude tako. Česta je situacija da se korišćenjem ovog kodeka potroše bitovi na ekstra preciznost, ali bez ikakvog vidljivog povećanja u kvalitetu slike. Na žalost, ne postoji način za predviđanje da li će uključivanje ove opcije doneti neki boljitak, već se to mora uraditi eksperimentalnim putem. Ako imate dovoljno vremena izvršite enkodiranje filma i sa uključenom i sa isključenom ovom opcijom, pa uporedite rezultate. Neka generalna zapažanja ipak postoje. QPEL je pogodniji za scene na kojima ima brzih promena na ekranu. Na žalost, ne postoji mogućnost uključenja ove opcije samo za odabrane scene. Najbolje je da pre samog čina enkodovanja procenite da li video zapis obiluje brzim kretanjima po ekranu, pa ako mislite da je tako, onda uključite QPEL. Znači, očigledno je da enkodiranje sa uključenom QPEL opcijom ne mora uvek da donese bolje rezultate. Za početak, ovaj način kodiranja je znatno zahtevniji od Half-Pixel preciznosti i vreme enkodovanja je skoro duplo duže za isti video zapis. Takođe, i dekodiranje ovakvog video signala zahteva od 30% do 60% više procesorske snage.

Prilikom odlučivanja da li da se uključi ova opcija kod enkodovanja treba imati na umu još jednu stvar. Postavite sebi pitanje da li želite da taj video zapis gledate na računaru ili na samostalnom DVD/DivX plejeru. Otprilike 90% samostalnih plejera koji se nalaze na našem tržištu nije u stanju da reprodukuje filmove sa uključenom QPEL opcijom. Ni jedan proizvođač DivX čipova i softvera za DivX čipove nije nigde objavio zvanične razloge zašto je to tako, ali se zdravom logikom mogu izvući neki zaključci o tome. Jedan od razloga može da bude i što su neke starije implementacije QPEL opcije bile bagovite, pa su se u toku reprodukcije na ekranu pojavljivali artefakti. Međutim, nekako nam se čini da logičniji razlog leži u činjenici da je reprodukcija XviD (QPEL) filmova hardverski zahtevniji proces. Danas, kada se proizvodne cene samostalnih DVD plejera kreću u rangu od petnaestak dolara, a njihove maloprodajne cene su već stigle i ispod pedeset evra, jasno je da proizvođači štede gde god mogu. Da bi ovakvi filmovi mogli da se gledaju na samostalnim DVD plejerima, verovatno treba urgraditi nešto brži čip, što svakako dovodi do povećanja proizvodne cene. A kako je ona bagatelna, svako dodatno ulaganje smanjuje ionako malu zaradu, pa se izbegava sve što nije apsolutno neophodno. Ne sumnjamo da će se u budućnosti situacija menjati u korist samostalnih plejera koji mogu da pročitaju i ovaj zapis, ali trenutna realnost je takva da (uglavnom) morate da birate: QPEL i gledanje filmova preko računara, ili HPEL i gledanje na DVD plejeru.

Ostali testovi u kategoriji DVD player info

• Nero Digital
• DTS zvuk
• DivX 6.x format
• Super Audio CD
• Licenciranje CD i DVD medija
• Analiza tržišta DVD plejera

Popularity: 34% [?]

This entry was posted on Sunday, June 17th, 2007 at 3:43 pm and is filed under DVD player info. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.