Analiza tržišta DVD plejera
Iako je danas razvoj tehnologije brži nego ikad ranije, čini nam se da su zahtevi korisnika uvek bar nekoliko koraka ispred proizvođača hardvera. Tako današnji samostalni DVD/DivX plejeri predstavljaju uređaje o kojima pre tri, četiri godine nismo ni sanjali. Tada, na primer, niko nije ni pomišljao da bi se na jednom DVD plejeru mogao reprodukovati DivX film. A onda je došao Kiss sa prvim DVD plejerom koji je imao podršku za DivX standard. Njegove mogućnosti su sa današnje tačke gledišta bile rudimentarne, a koštao je deset puta više od prosečne cene današnjih DivX plejera. Ipak, odlično se prodavao i to je činjenica koja je ostale proizvođače naterala da se upuste u avanturu zvanu DivX podrška. Rezultat svega toga je danas i te kako vidljiv. Samostalni DVD plejeri koji ne podržavaju DivX format se više gotovo ni ne proizvode, a ako ih i ima u radnjama najčešće su to zaostali neprodati primerci.
Ali, slobodno možemo da kažemo na sreću, apetiti korisnika DVD plejera stalno rastu i to u stvari predstavlja osnovni zamajac u proizvodnji i unapređivanju ovih uređaja. Koliko god da se napravi dobar plejer, korisnik će želeti da u njemu ima makar još jednu opciju koja nije implementirana. Na sreću, želje kupaca na ovom polju se gotovo dosledno sprovode u delo, tako da uz manju ili veću ažurnost, novi modeli plejera u sebi nose opcije koje su kupci prethodnih generacija ovih uređaja želeli da vide.
U istom čabru
Pre nego što pokušamo da zamislimo savršen DVD plejer (odnosno plejere) današnjice, moramo malo da se osvrnemo na tržište ovih uređaja i da razjasnimo neke stvari. Autor ovih redova je često dobijao komentare da u svojim tekstovima favorizuje nepoznate kineske proizvode na uštrb brendiranih DVD plejera. Pre nekih pet godina ovakva opaska bi bila sasvim na mestu. Međutim, danas je situacija po pitanju proizvodnje ovih uređaja potpuno drugačija. Svedoci smo da je naše, ali i ostala svetska tržišta zatrpana “kosookim” DVD plejerima sa, u najmanju ruku kreativnim imenima. Razlika u ceni između takvih i brendiranih modela plejera u našim uslovima je prilično velika, jer se i dalje smatra da brend ima svoju težinu koja se iskazuje u novčanim jedinicama. Ipak, gotovo svi proizvođači DVD plejera (i bilo kakve tehničke robe uopšte) uključujući i one najpoznatije, svoje proizvodne pogone danas imaju u Kini, Južnoj Koreji, Indiji i ostalim dalekoistočnom zemljama. Ako malo bolje pogledate specifikaciju svog firmiranog plejera velika šansa je da ćete negde videti sitnim slovima ispisano “Made in China”.
O nestanku kvalitativnih razlika između nepoznatih i brendiranih uređaja dovoljno govori i nekoliko sledećih informacija. Philips, kao jedan od najvećih svetskih proizvođača ovih uređaja dugo nije smeo da se upusti u proizvodnju plejera koji podržavaju DivX standard. Za razliku od nepoznatih proizvođača koji proizvode OEM plejere, Philips je i te kako mogao da oseti posledice eventualnog udara zakonskih sankcija. Tek kada su postali sigurni da ne krše nikakve zakonske regulative oni su počeli sa proizvodnjom ovih uređaja. Ali malo ko zna da je čak i veliki Philips za svoje potrebe iskoristio jednu kinesku fabriku. Naime, oni su u toj fabrici naručili određenu količinu plejera sa DivX podrškom na koje su samo stavili Philips oznaku. Naravno, fabrika i model plejera su pažljivo odabrani od strane Philipsa. Pošto je kupljeni kontingent rasprodat u rekordnom roku, Philips je shvatio da tu ima velikih tržišnih potencijala i za sledeću seriju je zasukao rukave i napravio svoj proizvod. Naravno i on je napravljen u Kini. Uostalom, o nestanku kvalitativnih razlika između firmiranih i nepoznatih tehničkih uređaja dovoljno govori i podatak da Philips planira da u narednih godinu dana sve svoje proizvodne procese (osim medicinskih uređaja) preseli u Kinu i Indiju. Time se smanjuje cena koštanja ovih proizvoda i postiže se bolja konkurentnost na tržištu, a o trajnosti više niko ni ne brine - ionako su svi današnji tehnički uređaji napravljeni da traju samo par godina.
Dešavale su se čak i neke bizarne situacije. Firmirani model i neki potpuno bezimeni plejer mogu da budu proizvedeni u istoj fabrici i od identičnih delova. Uostalom, većina fabrika DVD plejera u Kini radi po principu porudžbina. Ako imate dovoljno novca možete otići u neku fabriku i zahtevati da vam naprave hiljadu ili nešto više plejera, sami odabrati kako će on da izgleda i kako će da se zove. Iz tog razloga se na našem tržištu nekoliko puta dešavalo da se identični DVD plejeri prodaju pod različitim imenima i što je još interesantnije, po različitim cenama. Kao posledica kineskog “monopola” nad proizvodnjom plejera, na svetskom i evropskom tržištu je uočljiv trend ujednačavanja cena ovih uređaja. Ne samo da su DVD i DivX plejeri u nekim slučajevima duplo, pa i troduplo jeftiniji nego kod nas, već se razlika između najjeftinijeg i najskupljeg modela svela na odnos 2:1. Kao ilustraciju, pomenućemo Italiju gde se DivX plejeri mogu kupiti već za 29 evra, a među najskuplje modele spada jedan Philipsov model koji košta 65 evra.
Ovo koncentrisanje proizvodnje u jedan region i ujednačavanje kvaliteta (sa stanovišta proizvodnje i upotrebljenog hardvera) utiiče je i na naše ocenjivanje uređaja prilikom njihovog testiranja. Umesto da gledamo ko je potpisan na plejeru, do sada smo uvek gledali (i gledaćemo u budućnosti) njegovu funkcionalnost, pošto smatramo da je to ono što traži prosečan kupac u našoj zemlji, dok je sve manje onih koji pate od lažne brendomanije. Naše preporuke su stoga obično bile usmerene ka proizvodima nepoznatih ili manje poznatih imena jer su velike firme pomalo zazirale (i još uvek zaziru) od podrške za najnovije audio i video standarde. Takav trend je bio najuočljiviji u slučaju kada je na nepoznatim plejerima podrška za DivX počela da se pojavljuje otprilike dve godine pre nego što se prvi poznati proizvođač usudio da to uradi.
Postoji još jedna veoma bitna stvar zašto su “kosooki” plejeri mnogo bolje prilagođeni našem podneblju. Svi znamo da je naše tržište veoma specifično. Titlovi koji u zapadnim zemljama (gde je i najveća prodaja plejera) nisu bitni zbog nadsinhronizacije glasa, kod nas su jedan od neophodnih uslova da bi plejer imao prođu. Po nekim procenama samo u zadnjih godinu dana u svetu je prodatu oko 50 miliona plejera. U razgovoru sa domaćim uvoznicima i distributerima nezvanično smo došli do broja od oko 25 do 30 hiljada ukupno prodatih plejera godišnje u Srbiji i Crnoj Gori zajedno, što predstavlja možda nedeljnu proizvodnju nekog malo većeg proizvođača. Takvi proizvođači nemaju interesa da troše svoje resurse za specifična unapređenja firmvera namenjena ograničenom tržištu od koga ne mogu da očekuju neki profit. Sa druge strane, Kinezi su u borbi za prostor na tržištu spremni da izađu u susret i najkapricioznijim kupcima i da maksimalno udovoljavaju njihovim željama (lokalizovani softver, dobro odrađeni titlovi, podrška za najnovije formate video zapisa…). Još jedna prednost kineskih proizvođača je što generalno veoma brzo reaguju na sve zahteve tržišta (odnosno kupaca), pa se u roku od mesec, dva dana nakon postavljanja zahteva mogu očekivati nove, poboljšane verzije firmvera. Uostalom, dostupnost novih verzija firmvera i jednostavnost njegove nadogradnje u našim uslovima se visoko kotira kao jedan od parametara prilikom odlučivanja za koji model plejera se opredeliti.
Podela plejera
Nekad je bilo dovoljno za plejer reći da li podržava ili ne podržava DivX standard. Danas je situacija mnogo komplikovanija. U velikoj tržišnoj konkurenciji, svaki proizvođač želi da pronađe još neki način da stigne do većeg broja kupaca. Pošto praktično svi modeli DVD plejera proizvedeni u poslednjih godinu dana podrazumevaju i podršku za DivX filmove, osim DVD rikordera (mada se i tu situacija popravlja), počeli su da se pojavljuju sve interesantniji uređaji namenjeni različitim profilima korisnika. U prvu grupu bismo smestili već pomenute DVD rikordere. Posebne grupe uređaja čine i home theater modeli, standardni DVD plejeri, prenosni DVD plejeri i džepni DivX plejeri. Za svaku od ovih grupa možemo reći da postoje uređaji koji su se primakli granici idealnog, ali je još uvek nisu prešli. U stvari, kad se malo bolje razmisli, ta granica nikad neće ni biti pređena. Ovo balansiranje bismo mogli da uporedimo sa magarcem i šargarepom koja mu uvek izmiče za nekoliko centimetara, ali ga tera da ide napred. Šargarepe su u ovom slučaju želje korisnika, a “magarci” proizvođači koji pokušavaju da dostignu te želje.
Treba pomenuti još jedan trend koji je postao uočljiv u poslednjih godinu dana, a kulminirao je na ovogodišnjem Cebitu. Prevelika konkurencija nagnala je mnoge proizvođače da sve karte bace na inovativnost. Tako su nastali različiti hibridi (od kojih se mnogi još uvek se nalaze u fazi testiranja) koji plejerima nude nove vidove funkcionalnosti. Pomenućemo samo dva modela plejera. Jedan pored standardnog DVD-a poseduje i otvor u koji se može smestiti specijalni rek sa hard diskom. Uz uređaj bi trebalo da se dobija i dodatni rek koji se postavlja u računar. Na taj način možete hard disk koristiti i u računaru i u plejeru. Dovoljno je da na njega preko računara snimite filmove i da ga posle toga ubacite u plejer i da gledate filmove kao da su snimljeni na CD ili DVD medij. Drugi primer je plejer sa bežičnim predajnikom. Uz njega možete kupiti jedan ili više prijemnika i prikačiti ih na bilo koji TV u kući. Na taj način omogućeno je (bukvalno) emitovanje filma, a domet signala je nekih pedesetak metara. Autor ovih redova je imao priliku da vidi kako rade prototipovi u oba slučaja i jedino što može reći je da jedva čeka da krene serijska proizvodnja i da se ovi plejeri pojave i kod nas.
DVD rikorderi
Istorijat DVD rikordera seže nekih sedam godina unazad, kada je Philips izbacio prvi DVD uređaj za snimanje video zapisa. To je bio glomazan rikorder, za današnje vreme veoma ograničenih mogućnosti, a cena mu je bila nešto viša od sedam hiljada maraka. Prošlo je skoro dve godine dok ovaj uređaj nije dobio konkurenciju. A onda su redom svi poznatiji proizvođači krenuli sa proizvodnjom DVD rikordera. I ovde je bilo interesantnih kombinacija u vidu DVD plejera i VHS rikordera, DVD plejera i HDD rikordera itd.
Pošto su DVD rikorderi tek sad počeli da se u većem broju pojavljuju na tržištu u njima ima dosta mesta za unapređenje. Njihova cena je konačno pala ispod granice od 200 evra, što ih je tek sada, kako u svetu, tako i kod nas postavilo u okvire u kojima se može očekivati masovnija prodaja. Naravno, da bi se neki plejer približio idealima, neophodne su prilično velike funkcionalne izmene. Za početak, želeli bismo bolju podršku za različite DVD standarde. Čast izuzecima, ali većina proizvođača je odabrala ili DVD+R/RW ili DVD-R/RW sistem za medije i striktno se toga pridržava. Panasonic je po našem mišljenju napravio kardinalnu grešku vezujući se za DVD-RAM standarde. Dok se u svetu još ponegde mogu naći DVD-RAM diskovi, u našim uslovima to je nemoguća misija. A u narednom periodu nas očekuje još jedan izbor (Blu-Ray ili HD-DVD standard). Gledano sa vremenske distance prvi kupci ovakvih plejera će biti oni koji vole hazarderske igre, pošto će najverovatnije samo jedan od ta dva standarda i definitivno zaživeti. Setimo se samo rata između VHS i Beta standarda za snimanje video zapisa i kako su prošli vlasnici Beta video rikordera.
Ali da ostavimo po strani ono što još uvek ne postoji (bar ne kod nas). Današnji idealan video rikorder morao bi da ima podršku i za plus i minus standarde (a dobro bi došla i podrška za DVD-RAM). Ugrađeni TV tjuneri bi definitivno mogli da budu nešto kvalitetniji jer smo na svim testiranim rikorderima viđali uočljiv pad u kvalitetu slike kada se signal preko njih sprovodio do TV prijemnika. Postojanje firewire porta je postalo uobičajeno i sada je veoma jednostavno prebaciti video snimke sa kamere na DVD. Ipak na taj način se za sada može prebaciti isključivo sirovi materijal, dok se obrada video zapisa mora vršiti preko računara. A ako može da se direktno snima video materijal, zašto ne bi to moglo da se uradi i sa slikama. Neki rikorderi poseduju u sebi i čitače kartica, ali smatramo da bi to trebalo da bude deo standardne opreme. Ne smemo zaboraviti ni podršku za reprodukciju DivX filmova. Nećete valjda želeti da ispod televizora držite dva DVD uređaja, jedan za snimanje video zapisa i gledanje DVD filmova i jedan za reprodukciju DivX formata.
Kućni bioskop
Pod kućnim bioskopom podrazumevamo kombinaciju DVD plejera i surround zvučnog sistema. Postoje različiti razlozi za i protiv ovakvih (fabričkih) kombinacija. Pravi home theater u sebi poseduje FM tjuner sa RDS podrškom i zvučnike koji su dobro usaglašeni sa samim plejerom. Sa druge strane, cena ovakvog sistema je obično značajno viša nego kada biste ga sami pravili od nezavisnih komponenti. Simptomatično je i da se uglavnom poznatiji proizvođači odlučuju na proizvodnju ovakvih sistema, što je i logično jer OEM proizvođači uglavnom napadaju tržište politikom niskih cena, što je profil u koji teško može da se ukalkuliše home theater sistem.
Globalno gledajući, home theater sistemi se funkcionalno gotovo ne razlikuju od klasičnih DVD plejera. Njihov cilj je da kupcu na jednom mestu ponude sve što mu treba za kvalitetnu video i audio reprodukciju, da ne mora da brine o kompatibilnosti zvučnog sistema i plejera i eventualnim poteškoćama oko instalacije. Ipak, i na tom polju se pojavio jedan, slobodno možemo reći, revolucionaran novitet, koji je na žalost ostao gotovo potpuno nezapažen. Pre dve godine Samsung je predstavio model home theater sistema sa oznakom HT-DB750. Specifičnost kod ovog modela je bio tzv. ASC (Auto Sound Calibration) mod. Ova automatska kalibracija zvuka je zasnovana na kombinaciji softvera i hardvera. U okviru sistema dobijao se jedan mali mikrofon koji se priključivao na poseban port sa prednje strane plejera. Kada bi se on povezao sa plejerom zamrzavale su se sve aktivne funkcije i plejer se automatski prebacivao u mod za kalibraciju. Tada je mikrofon trebalo staviti u krilo ili na mesto na kome ste želeli da čujete optimalan zvuk. Startovanjem kalibracije plejer je kretao sa reprodukcijom specijalnih zvučnih signala kroz svaki zvučnik, a mikrofon je osluškivao jačinu tog zvuka i prosleđivao ga nazad u plejer. Nakon toga je ugrađeni softver analizirao zvuk i na osnovu analize je vršio optimalnu regulaciju jačine zvuka na svakom zvučniku. Na taj način je dobijana maksimalno kvalitetna zvučna slika bez obzira u kom delu sobe sedite i koliko ste udaljeni od svakog zvučnika. Ovo je definitivno jedna od stvari koju bismo voleli da vidimo na svakom home theater sistemu.
Klasični plejeri
Očekivano, najveća konkurencija je baš u oblasti klasičnih DVD/DivX plejera. Oni su najtraženiji, a i njihova tehnologija je najrazrađenija. Sa niskim cenama DVD filmova plejeri su ušli gotovo u svaki dom i slobodno možemo reći da su sada u potpunosti zamenili VHS video rikordere. Kod ovih plejera u našim uslovima je najbitnija podrška za sve DivX formate (a u poslednje vreme počinje da se nudi i podrška za Nero Digital). Posebna pažnja je usmerena na prikaz titlova jer je to ono što u stvari prodaje neki plejer. Slova moraju da budu velika i vidljiva na svakoj pozadini, a podrška za naša slova se podrazumeva. Počeli su da se pojavljuju i plejeri koji nude podršku za ćirilicu, mada nema mnogo titlova napisanih ćiriličnim pismom.
Od velikog značaja su i audio izlazi. Složićete se da nema mnogo smisla kupovati DVD plejer sa stereo audio izlazima, kada je 99% DVD filmova snimljeno sa zvukom u 5.1 formatu. Objašnjenje nekih proizvođača da su njihovi plejeri prvenstveno namenjeni za reprodukciju DivX sadržaja (koji uglavnom imaju stereo audio zapis) i da bi postavljanje 5.1 dekodera samo poskupljivalo plejer ne drži vodu.
Ma koliko ovi plejeri bili upotrebljivi, uvek se može bolje. Na primer, voleli bismo da se u okviru ovih plejera nalazi i podrška za DTS audio CD-ove, koji polako ali sigurno osvajaju muzički svet. Na žalost proizvođači su odlučili izbegnu bilo kakve dodatne troškove (licenca za ugrađivanje i korišćenje DTS čipova iznosi oko sedam dolara po plejeru), pa samo retki srećnici mogu da uživaju u surround zvuku sa CD-ova. Ako je DTS audio nešto na šta verovatno ne možemo da računamo u bližoj budućnosti, postoje stvari koje je realno moguće ostvariti uz minimalne intervencije. Na primer, dobro bi nam došla mogućnost promene veličine titla u toku reprodukcije, kao i podešavanje njegove pozicije na ekranu. Da je to moguće pokazao je Xwave na modelima 9300 i 9400, pa sa nestrpljenjem očekujemo odgovor konkurencije. Isto tako, i pozicioniranje slike po vertikali bi sigurno naišlo na odobravanje korisnika.
Prenosni plejeri
Kao podgrupa standardnih plejera pojavili su se i prenosni DVD plejeri sa ekranima. Dijagonale ugrađenih LCD ekrana se kreću od 5″ do 12″, a proizvode se modeli sa standardnim (4:3) i wide (16:9) oblikom ekrana. Osim što su manji i omogućavaju prenošenje sa mesta na mesto (za rad mogu da koriste i specijalizovane baterije), ovi plejeri nude mnogo veću funkcionalnost u radu. Na primer, uz korišćenje specijalnog adaptera možete ih uključiti i u upaljač za automobil i koristiti za vreme putovanja. Takođe, oni mogu da budu i potpuna zamena za standardne plejere jer ih možete priključiti na ispravljač i TV. Za sada jedna od retkih mana kod ovih plejera je što nude samo stereo audio izlaze. Kada ih gledate u putu to vam neće smetati pošto ćete verovatno koristiti slušalice, ali ako ih koristite u kući kao klasične plejere, nedostatak četiri zvučnika će biti itekako uočljiv.
U poslednje vreme se i kod ovih plejera pojavljuje podrška za DivX format. Da se nalazimo u zapadnoj Evropi ili Americi, rekli bismo da je podrška izvedena skoro savršeno. Kod nas najslabiju kariku čini podrška za titlove. Na svim modelima ona postoji, ali često bez naših slova. Ako bismo baš rešili da zakeramo, mogli bismo koju reč kritike uputiti i na kvalitet LCD displeja. Ali moramo biti svesni da bi kvalitetniji displeji značajno povećali cenu ovih plejera, što bi opet negativno uticalo na njihov proboj na tržište. U skorije vreme počeli su da se pojavljuju i plejeri koji u sebi imaju ugrađene TV tjunere, što takođe predstavlja veoma interesantnu simbiozu.
DivX u džepu
Ako ste mislili da su prenosni DVD plejeri vrhunac minijaturizacije, moraćemo da vas razuverimo. Mnogi proizvođači su se potrudili da DivX filmove možete da gledate i nosite svuda sa sobom. Gericom, MSI, iRiver i mnoge druge poznate firme su gotovo u isto vreme na tržište izbacile plejere veličine nekadašnjih vokmena sa displejom i ugrađenim hard diskom. U zavisnosti od veličine diska u njih možete smestiti od deset do tridesetak filmova što je više nego dovoljno čak i za najduža letovanja.
Prednosti ovakvih plejera su očigledne. Male dimenzije olakšavaju nošenje, a ugrađeni softver omogućava vam da ih koristite i kao MP3 plejere, FM tjunere, za skladištenje fotografija sa digitalnog fotoaparata… I ove plejere možete povezati na TV i tako dobiti male HD DivX uređaje, a ako ih povežete na računar dobićete eksterne hard diskove. Sve ovo suviše lepo zvuči da bi bilo istinito, pa ako ste očekivali neku začkoljicu, stiže red i na njih. Zbog niske rezolucije displeja filmovi se u najvećem broju slučajeva moraju kompresovati specijalno za ove plejere. Na njima će prikaz biti dobar i u tim slučajevima, ali će zato gubitak kvaliteta biti jasno uočljiv ako takve filmove pokušate da pustite na TV-u.
Idealan plejer?
Za autora ovog teksta idealan plejer/rikorder bi sadržao sve dobre stvari pobrojane u tekstu. Međutim, takav uređaj (verovatno) nikad neće ugledati svetlost dana. Zato prilikom kupovine morate doneti dve odluke - kakav vam plejer treba i koliko novca ste spremni da ga platite. Onaj plejer koji uspe da zadovolji oba kriterijuma će u vašem slučaju predstavljati najbolju kupovinu. Zato na vreme procenite da li će vam trebati rikorder ili samo plejer, želite li plejer da nosite sa sobom ili će stojati na jednom mestu, jesu li vam potrebni 5.1 zvučnici i radio prijemnik… Što jasnije budete definisali svoje potrebe, plejer koji odaberete će vam biti primereniji. I zapamtite, ako uređaj zadovoljava sve vaše zahteve, to je ujedno i idealan plejer za vas, bez obzira što bi neko drugi u njemu pronašao dosta nedostatka.
Za cene i informacije gde se mogu kupiti pomenuti plejeri
posetite www.jeftino.co.yu
Ostali testovi u kategoriji DVD player info
- Nero Digital
- DTS zvuk
- DivX 6.x format
- XviD format sa QPEL setovanjima
- Super Audio CD
- Licenciranje CD i DVD medija
Popularity: 29% [?]